مجلة كشف الحقائق الاسبوعيه رئيس التحرير جعفر الخابوري

Каква је судбина отпора: идеја и мисао?
30-септембар-2024
др Абдул Латиф Омран
Хасан Насралах, Његова Еминенција Саииед, преселио се да буде са два пријатеља, мученика и праведника, а Хасан је био њихов друг. Постао је национални, арапски и међународни симбол отпора против окупације, насељавања и варварства. Ко год је то хтео и ко је одбио.. Да ли је ционистички пројекат у региону развојни пројекат: људски, друштвено или морално?! Одговор је за оне које је срамота отпора, чак и његове културе и приступа.
Ко може порећи да постоје окупиране арапске земље, исламске и хришћанске светиње које ционисти петљају и скрнаве из генерације у генерацију?
Ко може порећи да постоји окупација и одузимање нечега осим географије земље, воље, одлуке, богатства, обећања и претње... итд., што није изгубљено у умовима синова живота, потомци арапско-исламске цивилизације од океана до залива...и далеко даље од тога?
Ко може порећи да је ционистичко-америчка алијанса, са својим очигледним и скривеним снагама и оруђем, у стању, после одсуства ере међународне равнотеже и биполарности, да прети и спроводи једностране блокаде и санкције кад год и против кога хоће, и да су ове санкције и та блокада иако циљају на средства за живот, таблете лекова и све друге услуге Шта је неопходно за живот - инфраструктура - су још опасније од тога, јер циљају на свест, идентитет и припадност, дакле? држава и друштво се нужно претварају у економске, партизанске, политичке, друштвене и војне милиције, од којих је свака принуђена да тражи индивидуални спас, а као резултат тога - надградње - моралне и духовне у друштвима су уништене пронашао оронуле надградње чије је ране било тешко санирати. Ове ране су постале историјске и трајне, а ова злоба није одсутна у центрима оријентализма на Западу, повезаним са Дубоком државом.
Ко од Арапа, муслимана и народа света не зна да је ционистички пројекат увек супротстављен арапском националном пројекту, арапској националној безбедности и историјском мухамеданском исламу, и да је овај пројекат еволуирао од досељеника до окупације , до геноцидног, као данас у Либану и Палестини, до обуздавања, до (Тотално променљивог) у географији, историји, обичајима, дипломатији, духу, обичајима, култури...итд.
Штавише, ко да памти, а не губи из вида, посебно Арапе и посебно младе дипломате, Резолуцију УН 242 из 1967. године, а након ње Резолуцију бр. 3271 из 1975. године, која је дефинисала ционизам (облик расизма и расне дискриминације) и позвао све земље света на (Отпор) ционистичкој идеологији која представља претњу глобалној безбедности и миру) и такође пред њом Резолуција УН бр. 1351 из 1973. године, према којој је Генерална скупштина Уједињених нација осудила грешни савез између расизам и ционизам... Онда су споразуми из Кемп Дејвида, Осла и Вади Арабе дошли да збаце све аспекте међународне борбе на високом нивоу да би донели ове одлуке, и многе друге сличне њима, а да није било крви која тече данас у Палестини и Либану, ми бисмо патили под теретом споразума века, духовне дипломатије и Абрахамовог споразума?!
Исто важи и за Резолуцију УН бр. 2013 из 1978. године, која оправдава и подржава оружани отпор окупацији, наводећи (борба народа за самоопредељење је легитимна борба која је у складу са принципима међународног права: опште – и хуманитарне –, пошто окупационе власти немају суверено право над окупираним територијама).
Да ли је то сам мученик и вођа Хасан Насралах морао да схвати?! Заиста, он је то схватио, васпитао га и борио се за њега, и нека му се Бог помилује и опрости што је био и никада неће бити сам.
(Отпор не слаби мученичком смрћу свог вође, већ остаје чврсто укорењен у срцима и умовима, јер велики вође граде у својим животима доктрину борбе, њен приступ и њен пут, а остављају иза себе интелектуалца систем и практичан приступ отпору и части.) Са топлином и поносом, председник Ал-Асад је ово рекао у поруци његове екселенције (Либанском националном отпору – породици мученика Хасана Насралаха), и са захвалношћу и историјом што је Његова Екселенција писао истину са истином, посебно у закључку .
Ми у Сирији, и у арапском националистичком покрету који је угнежђен у савести од океана до залива, и међу слободним и часним људима света, и у Баат партији, свесни смо свега тога и имамо неће и неће то заборавити, у свету у коме симболични мученик Хасан Насралах није и неће бити само жртва отпора, части, права и права.

Недељни магазин откривање чињеница, главни уредник, Џафар Ал-Кабури